Na pitanje: Ima li za narod Srbije boljeg života? Uspešni odgajivač svinja iz Drenovca Marković Dragoslav kaže:
“ Srbija ima male šanse da napravi progres, zbog toga što se na vlasti smenjuju slabi domaćini, ljudi sumljivog morala , slabog obrazovanja i domaćeg vaspitanja, ali sa nadarenošću da manipulišu narodom i time obezbede dugotrajni opstanak za polugama vlasti i sa privilegijama koje ona donosi”!!!
Šta na ovo reći? Ništa, osim priznati da ima i časnih izuzetaka.
Već dugo vremena reprodukujemo takve kadrove i pravimo barijeru onim ljudima,koji bi Srbiju mogli vući napred.
Šta se dešava sa malim brojem progresivnih ljudi, koji se nekako i probiju kroz tu začaranu barijeru? Jedni se brzo povuku , drugi podpadnu pod uticaj negativne.Treći prosto budu lišeni zivota, kao opasni nosioci progresa.
Među ovim trećim setimo se onih kojima smo otsecali glave, raznosili srce snajperskim metcima i u živi kreč bacali.
Zašto smo takvi?
Zašto olako svoje sudbine poveravamo bilo kome? Da li je to naša sudbina? Da li nam geni opredeljuju takvo ponašanje?!
Osuđuju nas da smo genocidan narod, ali ne vide, da tu genocidnost praktikujemo sami nad sobom. Srbin je srbina terao na Goli otok , srbin u crvenoj uniformi uništavao je srbina u plavoj i obratno. Srbin je srbinu zatvarao granice. Srbin sopstvene zločince proglašava za heroje , a poraze pretvara u pobede. Da smo bogdo pobedili zlocinacku agresiju nato snaga , danas bi velike žrtve lakše razumeli.
Kako tu eroziju zaustaviti i omogućiti perspektivu za današnju i buduće generacije?
Mnogi su se obradovali Petom oktobru, kada je pao jedan režim, koji će biti zabeležen kao najmračniji. Stotine hiljada izgubljenih života, stotine hiljada izbeglih srba sa svojih vekovnih ognjišta, desetinama godina unazađen dostignuti nivo života, ogromne izgubljene teritorije i kao kruna svega ostvaren rat protiv čitavog sveta, rezultati su tog režima.
Narod Srbije je izgubio mnogo, ali su zato režimski ljudi i oni oko njih dobro profitirali i na račun siromašenja naroda stekli ogroman kapital sa kojim se sada razmeću po Srbiji i belom svetu.
Demokratski deklarisane stranke Srbije, stale su na čelo narodnog bunta tog Petog oktobra i probudile nadu da će Srbija krenuti napred?!
Koliko smo bili oduševljeni novim predsednikom Koštunicom , smirenim i skromnim čovekom, univerzitetskim profesorom, ne tako agresivnim opozicionarom, koji je bio garancija da će objediniti sve snage demokratskog korpusa , da vrati veru u bolji i pravedniji život.
Nadali smo se , da će ispuniti izraženu želju velikog broja ljudi da se otstrane sa svih pozicija vlasti svi producenti, scenaristi i režiseri najmračnijeg perioda u istoriji srpskog naroda.
Međutim , sva nadanja su splasnula. Koštunica je amnestirao glavne poluge bivšeg režima, pokazao mlitavost u izvršenju istoriske uloge i obezbedio da mnogi predstavnici svrgnutog režima ostanu na funkcijama i sačuvaju ekonomsku moć preobučeni u druga odela. Oštrinu je pokazao jedino prema delu demokratskog bloka predvođenim Zoranom Đinđićem. "Šestog"oktobra nije bilo!
To je bilo pogubno za preobražaj Srbije.
Mediski orkestar svirao je danima muziku , po notama bivšeg režima , uz soliranje dojučerašnjih demokratskih partnera , a podzemlje je presudilo i Zoranu Đinđiču i daljem razvoju Srbije.Ubilio su ga mučki na pragu radnog mesta.
Srbija je ponovo u nokdaunu , prešaltovana u brzini “rikverc”. Neka nam je Bog u pomoći!! Teško je verovati da će molba biti uslišena!
Ako prođete putem preko prelepe planine Romanije , videće te ispisanu poruku na velikom panou:
“ Teško Bogu sa nama srbima”
DM - Novembar 2004
No comments:
Post a Comment