Ko , makar malo, zna i pamti odnose sa SSSR-om , a danas sa Rusijom , ne može ostati ravnodušan ni na ovaj aranžman , niti na sve priče koje se raspredaju oko njega.
Nije korektno kritikovati Rusiju čiji su predstvnici potpisali ovakav aranžman, rukovođeni interesom svoje države I svojih građana .
Zaboravljamo , da su naši odnosi sa SSSR’om bili izuzetno razvijeni zahvaljujući pre svega ustrojstvu sistema njihove planske privrede , koja nam je omogućavala da na državnom nivou usaglašavamo robne liste I njihove okvirne vrednosti.
U tom periodu realizaciju uvozno-izvoznih ugovora vršile su spoljnotrgovinske firme SSSR-a I Jugoslavije , koje su bile kadrovski osposobljene. Razmena roba I usluga iz tog vremena dostizala je blizu 10 milijardi klirinških dolara.
Prestankom klirinškog obračuna sa SSSR-om zatečeni smo sa debalansom u obračunu kliringa u iznosu od cca 2 milijarde klirinških dolara. Ovaj debalans ide na dušu ondašnjih vlasti , koja je dozvolila da se forsira izvoz bez realnih mogućnosti da se izbalansira našim uvozom. Sudbina toga duga kao I kako se on smanjivao ostala je , ne sasvim razjašnjena. Možda su se od toga duga ovajdili I neki naši tajkuni?
Nestankom SSSR-a , Rusija je izvršila privatizaciju, nestale su državne robne liste. Mi smo umesto prilagođavanja promenama u Rusiji I ostalom svetu ,a time I poboljšanju života izabrali rat, u kome smo izgubil mnogo , a dobili “elitu” , koja je iz rata izašla sa napunjenim džepovima iz kojih sada kupuje Srbiju.
Nikada nije postojala sumnja da Gasprom obustavi redovno isporuke gasa Srbiji. Neisporuku gasa mogli smo samo mi proizvesti , sa neredovnim plaćanjem I velikim dugom. Istine radi Gasprom je I za vreme ekonomske blockade realizovao zaključeni ugovor o isporuci gasa, koga smo mi reeksportovali I ostvarivali preko potrebne prihode.
U cilju dugoročne isporuke gasa, Gasprom je inicirao osnivanje zajedničkih firmi u svim zemljama u koje su regularno prodavali gas. Tako je osnovana I zajednička firma Gas-Progres trading sa jednakim osnivačkim kapitalom sa firmom Progres.
Najveći problem u radu te zajedničke firme bio je u neredovnom plaćanju primljenog gasa. Prihvatali su , da se umesto plaćanja u novcu , dug zatvara isporukom naših roba. Iz svega proizilazi da je isporuka gasa Srbiji bio I ostao obostrani interes.
Zbunjuje ponašanje naših predstavnika, koji su kako se vidi, bez prethodno izučene zakonske regulative, nespremni I nedovoljno stručno osposobljeni , otišli u Rusiju I predložili Državnim organima Rusije , da žele da prodaju Nis firmi Gaspromnjeft u kojoj država Rusija preko Gasproma učestvuje sa 20% kapitala I to za cenu od 400 miliona evra.
Odmah se digla prašina I počela hajka na ruse, zbog uslovljene niske cene od 400 miliona evra I većinskog procenta od 51% vrednosti Nis-a.
Mora se svako od nas postideti, slušajući reakciju Gospodina Šojgu , koji nam je u lice potvrdio , da predlog cene nije došao sa ruske strane , već od naših predstavnika!!!!. Zar su naši pregovarači očekivali da će ruska strana sama predložiti višu cenu I druge bolje uslove!!!!???
Dobro je što su dali većinski kapital rusima , I oslobodili Nis “Vrhunskih” menadžera po partiskoj pripadnosti.
Kažu da je jedan ugovor dobro zaključen , kada su obe strane nezadovoljne. Zato zbunjuje , kada se od strane pregovarača I njihovih navijača , nosilaca političkih funkcija sa imunitetom od svake odgovornosti , peva na sav glas oda sudbonosno potisanim dokumentima kaodaje saradnja sa Rusijom započela od njih. A od njih je , ustvari , započeo nastavak srozavanja ugleda Srbije, ekonomsko propadanje I urušavanje nade u bolji I časniji život. Od svog interesa Srbiju I ne vide.
Ako bi se I složili sa Koštunicom , Ilićem I njihovim pomagačima I navijačima da su potisivanjem ugovora o prodaji Nis-a I potpisom drugih dokumenata o projektima sa Gaspromom, napravili veliki uspeh , nije red da se toliko hvale zbog partnera koga treba uvažavati , kao I zbog drugih , koji to nepromišljeno oduševljenje mogu drukčije razumeti.
Na kraju , kada se pogleda , kako smo rasprodali I (prihvatizovali) Srbiju, kako smo tamo nekim vlasnicima US Steel-a poklonili Sartid, a preuzeli ogromne dugove na leđa našeg pokoljenja , časnije bi bilo da smo Nis poklonili rusima bez ikakve njihove obaveze plaćanja I davanja podrške.
Nas podržavati je besmisleno , pošto smo sami sebi najveći problem.
Alal vam Vera gos. Kostunica , Iliću I svima drugima , koji ste Srbiju doveli u ĆORSOKAK iz koga se ne vidi izlaz. Eh , kada bi nam Bog dao da vas više nikada ne bude za kormilom ove izmučene Srbije. Bog nam to sigurno neće dati , a narod je zaluđen!! U pravu je pametni seljak I domaćin Dragoslav Marković iz Drenovca, koji je na pitanje: “ Imamo li mi šanse da izađemo na pravi put?”, odgovorio kratko I jasno: “ Nemamo, nemamo zato, što su u vlasti ljudi slabog morala ,loši domaćini , pohlepni za novcem , a časnim ljudima , dobrim domaćinima I strućnjacima tamo nema mesta”!
DM2008
Nije korektno kritikovati Rusiju čiji su predstvnici potpisali ovakav aranžman, rukovođeni interesom svoje države I svojih građana .
Zaboravljamo , da su naši odnosi sa SSSR’om bili izuzetno razvijeni zahvaljujući pre svega ustrojstvu sistema njihove planske privrede , koja nam je omogućavala da na državnom nivou usaglašavamo robne liste I njihove okvirne vrednosti.
U tom periodu realizaciju uvozno-izvoznih ugovora vršile su spoljnotrgovinske firme SSSR-a I Jugoslavije , koje su bile kadrovski osposobljene. Razmena roba I usluga iz tog vremena dostizala je blizu 10 milijardi klirinških dolara.
Prestankom klirinškog obračuna sa SSSR-om zatečeni smo sa debalansom u obračunu kliringa u iznosu od cca 2 milijarde klirinških dolara. Ovaj debalans ide na dušu ondašnjih vlasti , koja je dozvolila da se forsira izvoz bez realnih mogućnosti da se izbalansira našim uvozom. Sudbina toga duga kao I kako se on smanjivao ostala je , ne sasvim razjašnjena. Možda su se od toga duga ovajdili I neki naši tajkuni?
Nestankom SSSR-a , Rusija je izvršila privatizaciju, nestale su državne robne liste. Mi smo umesto prilagođavanja promenama u Rusiji I ostalom svetu ,a time I poboljšanju života izabrali rat, u kome smo izgubil mnogo , a dobili “elitu” , koja je iz rata izašla sa napunjenim džepovima iz kojih sada kupuje Srbiju.
Nikada nije postojala sumnja da Gasprom obustavi redovno isporuke gasa Srbiji. Neisporuku gasa mogli smo samo mi proizvesti , sa neredovnim plaćanjem I velikim dugom. Istine radi Gasprom je I za vreme ekonomske blockade realizovao zaključeni ugovor o isporuci gasa, koga smo mi reeksportovali I ostvarivali preko potrebne prihode.
U cilju dugoročne isporuke gasa, Gasprom je inicirao osnivanje zajedničkih firmi u svim zemljama u koje su regularno prodavali gas. Tako je osnovana I zajednička firma Gas-Progres trading sa jednakim osnivačkim kapitalom sa firmom Progres.
Najveći problem u radu te zajedničke firme bio je u neredovnom plaćanju primljenog gasa. Prihvatali su , da se umesto plaćanja u novcu , dug zatvara isporukom naših roba. Iz svega proizilazi da je isporuka gasa Srbiji bio I ostao obostrani interes.
Zbunjuje ponašanje naših predstavnika, koji su kako se vidi, bez prethodno izučene zakonske regulative, nespremni I nedovoljno stručno osposobljeni , otišli u Rusiju I predložili Državnim organima Rusije , da žele da prodaju Nis firmi Gaspromnjeft u kojoj država Rusija preko Gasproma učestvuje sa 20% kapitala I to za cenu od 400 miliona evra.
Odmah se digla prašina I počela hajka na ruse, zbog uslovljene niske cene od 400 miliona evra I većinskog procenta od 51% vrednosti Nis-a.
Mora se svako od nas postideti, slušajući reakciju Gospodina Šojgu , koji nam je u lice potvrdio , da predlog cene nije došao sa ruske strane , već od naših predstavnika!!!!. Zar su naši pregovarači očekivali da će ruska strana sama predložiti višu cenu I druge bolje uslove!!!!???
Dobro je što su dali većinski kapital rusima , I oslobodili Nis “Vrhunskih” menadžera po partiskoj pripadnosti.
Kažu da je jedan ugovor dobro zaključen , kada su obe strane nezadovoljne. Zato zbunjuje , kada se od strane pregovarača I njihovih navijača , nosilaca političkih funkcija sa imunitetom od svake odgovornosti , peva na sav glas oda sudbonosno potisanim dokumentima kaodaje saradnja sa Rusijom započela od njih. A od njih je , ustvari , započeo nastavak srozavanja ugleda Srbije, ekonomsko propadanje I urušavanje nade u bolji I časniji život. Od svog interesa Srbiju I ne vide.
Ako bi se I složili sa Koštunicom , Ilićem I njihovim pomagačima I navijačima da su potisivanjem ugovora o prodaji Nis-a I potpisom drugih dokumenata o projektima sa Gaspromom, napravili veliki uspeh , nije red da se toliko hvale zbog partnera koga treba uvažavati , kao I zbog drugih , koji to nepromišljeno oduševljenje mogu drukčije razumeti.
Na kraju , kada se pogleda , kako smo rasprodali I (prihvatizovali) Srbiju, kako smo tamo nekim vlasnicima US Steel-a poklonili Sartid, a preuzeli ogromne dugove na leđa našeg pokoljenja , časnije bi bilo da smo Nis poklonili rusima bez ikakve njihove obaveze plaćanja I davanja podrške.
Nas podržavati je besmisleno , pošto smo sami sebi najveći problem.
Alal vam Vera gos. Kostunica , Iliću I svima drugima , koji ste Srbiju doveli u ĆORSOKAK iz koga se ne vidi izlaz. Eh , kada bi nam Bog dao da vas više nikada ne bude za kormilom ove izmučene Srbije. Bog nam to sigurno neće dati , a narod je zaluđen!! U pravu je pametni seljak I domaćin Dragoslav Marković iz Drenovca, koji je na pitanje: “ Imamo li mi šanse da izađemo na pravi put?”, odgovorio kratko I jasno: “ Nemamo, nemamo zato, što su u vlasti ljudi slabog morala ,loši domaćini , pohlepni za novcem , a časnim ljudima , dobrim domaćinima I strućnjacima tamo nema mesta”!
DM2008
No comments:
Post a Comment